Gledajući druge vidim da veliki broj ljudi živi na površini – posao, kuća, birtija i to im je česta uzrečica ili su fokusirani na probleme i često pričaju kako je život težak i nepravedan. Međutim ima i onih koji stalno nešto kopaju po sebi i idu na radionice od jedne do druge i od svake nešto dobiju, a da li i tamo idemo do kraja sa sobom? a ima nas i između a ima nas naravno i onih koji su u nekim drugim "svijetovima".

Što te riječi uopće znače – koliko duboko zaranjate u sebe? Ja bih rekla koliko ste iskreni prema sebi, koliko slušate svoje srce koje vam govori da nešto trebate učiniti ali se to nešto čini strašnim. Ili kada se osjećate loše da li se suočavate sa time što vas muči ili kažete ma nije mi ništa i to sve pospremite pod tepih.

Nije lako biti potpuno iskren prema sebi, ili možda i je ali sigurno nije uvijek lako slijediti ono što ZNAMO da bi trebali učiniti. To je onaj glas u nama koji nam kaže – trebaš to ili to, ili odi tamo i tamo… i mi znamo da je taj glas u pravu, ali nije se lako suočiti sa tim „slonom“. Taj slon je strah koji mi ustvari hranimo dok god ne napravimo to nešto što nam srce govori da trebamo učiniti.

U svojem osobnom iskustvu sam jako dobro čula što mi je činiti i što bi ja trebala, ali da li sam uvijek slušala – pa i ne uvijek, ali sam nedavno izuzetno jako osjetila – pa ja samo hranim strah za xyz i ja podržavam strah. I odlučila sam idem do kraja, pa kud puklo da puklo, jer ja osjećam u sebi da to moram učiniti ma što god da se dogodi. I bang kada sam to napravila, ne samo da je moje srce bilo mirno i da je odjednom naraslo za trostruko već su se i neka čuda počela događati, kao da se odčepio dio koji je bio začepljeni. Sve dok ja nisam otišla duboko u srž svojeg problema i rekla dosta idem u smjeru srca i dosta mi je da podržavam strah umjesto ljubavi, sve do tada moj život nikako nije išao u smjeru koji sam ja željela ma koliko se god ja trudila da bude tako.

I dalje ne znam što će biti, ali znate što … više me nije strah, odvalila sam onaj ogroman dio koji kaže „ljuta sam na sebe jer ne mogu napraviti ono što znam da moram učiniti“ – ja sam preuzela život u svoje ruke i to je tako dobro.

Ako sam mogla ja koja još uvijek ima ohoohoo što za raditi na sebi, može to učiniti svatko.

Prvo osjetite taj svoj glas koji vam nešto stalno govori i ponavlja i kada si ga dozvolite čuti samo da ga dozvolite čuti – osjetite u srcu što bi bilo kada bi to poslušao, samo osjetite to.

Dozvoliti se da priznate svoje srce, svoju intuiciju – je prvi veliki korak.

A drugi jako važan korak – budite nježni prema sebi i volite sebe, ma koliko god vam trebalo da poduzmete taj korak. I još nešto usudite se zaroniti duboko u sebe, to će vam samo donijeti svijetlo u životu i veliko srce.

A svima nam je potrebna ljubav.

Kada volimo sebe, naše srce je ogromno i sve druge volimo na jedan magičan način i magično smo privlačni, jer ljubav je zarazna i toliko privlačna.

Zaronite duboko u sebe, usudite se vidjeti sebe, vidjeti svoje slabosti, oprostite sebi i volite sebe.

Svi smo mi kao cvijet lotos – koji prolazi kroz mulj ali je predivan i prekrasan i veličanstven baš takav kakav je. Potrebno je prihvatiti tu močvaru iz koje dolazimo – traume, bolno djetinjstvo, povrede, rane, neprihvaćenost od drugih, nesigurnost u sebe,… i dozvoliti si da sve to vidimo, suočimo se sa time, prihvatimo sebe sa svim svojim osobinama, sa svim svojim manama, prigrlimo sve što jesmo i da se volimo.

I ja vas sve jako volim i šaljem vam puno ljubavi

Nikolina